Sve vi­še gra­đa­na se u po­sled­nje vri­je­me od­lu­ču­je da no­vac sta­vi „pod ključ”, od­no­sno na ra­ču­ni­ma ba­na­ka, ne opre­dje­lju­ju­ći se za mo­gu­ću op­ci­ju ula­ga­nja tj. in­ve­sti­ra­nja u stva­ra­nje no­vih vri­jed­no­sti i ide­ja. Na kra­ju ok­to­bra su ukup­ni de­po­zi­ti sta­nov­ni­štva iz­no­si­li 1,64 mi­li­jar­de eura i na go­di­šnjem ni­vou su po­ra­sli oko 12 pro­ce­na­ta, što je za sko­ro 200 mi­li­o­na.
Eko­nom­ski ana­li­ti­čar Pre­drag Dre­cun sma­tra da je od­nos šted­nje i in­ve­sti­ci­ja vr­lo sli­ko­vit po­ka­za­telj sta­nja eko­no­mi­je jer, ako šted­nja ra­ste vi­še od in­ve­sti­ci­ja, to je je­dan od zna­ko­va da eko­no­mi­ja po­su­sta­je jer ne­ma ide­ja ko­je bi upo­sli­le taj vi­šak.
– Dr­ža­nje nov­ca u ban­ka­ma ni­je baš sti­mu­la­tiv­no za vla­sni­ke nov­ca, pa de­po­zi­ti ra­stu jer je oči­gled­no da je strah od in­ve­sti­ra­nja ve­ći od ne­po­vje­re­nja u ban­ke. Isto ta­ko ne­do­volj­no zna­nje pred­u­zet­ni­ka ili vla­sni­ka nov­ca pred­sta­vlja koč­ni­cu za ula­ga­nja, dok je „usit­nje­nost” de­po­zi­ta ta­ko­đe li­mi­ti­ra­ju­ći fak­tor – ka­zao je Dre­cun.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, de­po­zi­ti su tro­šak za ban­ke ko­ji se pre­va­lju­je na dio ak­tiv­ne pri­vre­de i on­da ska­če ka­mat­na sto­pa na kre­di­te, a opa­da­ju pa­siv­ne ka­ma­te ba­na­ka.
– Ako je rast in­ve­sti­ci­ja vi­ši od ra­sta šted­nje, on­da je tra­žnja za nov­cem vi­ša, ta­ko da do­la­zi do ra­sta pa­siv­ne ka­mat­ne sto­pe, a to vo­di ra­stu ak­tiv­ne ka­mat­ne sto­pe. Za­to ni­je do­bro da po­sto­ji du­go­roč­na i zna­čaj­na ne­rav­no­te­ža, a ide­a­lan od­nos bi bio da na de­set eura de­po­zi­ta ima­mo 11 eura kre­di­ta. Ako vla­snik nov­ca ne že­li da in­ve­sti­ra, to će ura­di­ti ban­ka jer će nje­gov no­vac da­ti ne­ko­me ko­me je po­tre­ban i ta­da se tro­ško­vi bi­zni­sa po­ve­ća­va­ju. Ide­al­no bi bi­lo da vla­snik svoj no­vac ula­že, ali to kod nas ni­je slu­čaj a go­to­vo sve ve­li­ke i uspje­šne kom­pa­ni­je u Cr­noj Go­ri su zna­čaj­no za­du­že­ne. Da­kle, za dr­ža­vu je bo­lje da se ula­že di­rekt­no, bez ba­na­ka a opet do­bro je i da ra­ste po­vje­re­nje u ban­ke. Ali „pre­vi­še” po­vje­re­nja mo­že bi­ti štet­no, jer ban­ke ne­ma­ju do­bre in­ve­sti­ci­o­ne sek­to­re, a zaj­mo­tra­ži­o­ci su do­sta opre­zni, oni do­bri tra­že ni­ske ka­ma­te, a oni lo­ši zaj­mo­tra­ži­o­ci su ri­zič­ni i za­to su kre­di­ti da­ti nji­ma sku­plji – po­ja­snio je Dre­cun za „Dan”.
Či­nje­ni­ca da de­po­zi­ti ra­stu, ka­ko je is­ta­kao, go­vo­ri da dr­ža­va mo­ra ne­što da ra­di, da ko­ri­sti tu ener­gi­ju, da je tran­sfor­mi­še u ob­li­ke ko­ji vo­de ra­stu ži­vot­nog stan­dar­da. Oci­je­nio je i da od vi­še fak­to­ra za­vi­si ho­će li se ula­ga­ti no­vac.
– Za po­če­tak iole ozbilj­ni­jeg bi­zni­sa tre­ba od 70 do 100 hi­lja­da eura, a to je te­ško do­sti­žno bez po­dr­ške ban­ke. Šted­nja na sa­da­šnjem ni­vou je vi­še po­dr­ška psi­ho­lo­škoj si­gur­no­sti de­po­ne­na­ta. Si­gur­nost in­ve­sti­ci­ja ni­je na naj­vi­šem ni­vou u dr­ža­vi, jer ne­ma­mo iz­vje­snost sta­bil­nog pro­stor­nog pla­ni­ra­nja od če­ga po­či­nje sva­ka in­ve­sti­ci­ja, pre­du­go se če­ka na „či­ste pa­pi­re” i to od­vra­ća mno­ge od po­kuš­ja da ula­žu. Na­ža­lost, sa­mo dva do tri od­sto po­pu­la­ci­je su pred­u­zet­ni­ci, osta­li vo­le da ra­de za ne­ko­ga. Dr­ža­va mo­ra na­ći tih dva od­sto po­pu­la­ci­je, i mo­ra im omo­gu­ći­ti uslo­ve za po­če­tak bin­zi­sa, a to će ura­di­ti ta­ko što će in­ten­zi­vi­ra­ti ovo što se ra­di do­sta do­bro u po­sled­nje dvi­je tri go­di­ne, a to je rad In­ve­sti­ci­o­no raz­voj­nog fon­da (IRF), i to ne sa­mo na kre­di­ti­ra­nju bzi­ni­sa, već i na edu­ka­ci­ji – re­kao je Dre­cun.A.Đ.


Ne­ma po­tre­be za uvo­zom hra­ne

Dre­cun je oci­je­nio da tre­ba for­si­ra­ti pro­gra­me ko­ji za­tva­ra­ju bi­lans hra­ne kao glav­nog uzroč­ni­ka spolj­no­tr­go­vin­skog de­fi­ci­ta.
– Ne po­sto­ji ni­je­dan raz­log da se uvo­ze me­so, mli­je­ko, vo­da, vo­će, po­vr­će već sve to mo­že­mo sa­mi da pro­iz­ve­de­mo – kon­sta­to­vao je on.